Deca cveća

Iako moj današnji izgled stilski  ne podseća na čuveni hipi pokret i njen najveći produkt -decu cveća , neka barem moj cvetni dezen bude svojevrsna oda toj jedinstvenoj revoluciji mladih. Dugokosi momci i devojke davnih šezdesetih i sedamdesetih pokušavali su da promene svet na bolje, veovali su u univerzalni mir i ljubav, povratak čoveka prirodi, i iznad svega borili se za prekid krvavog rata u Vijetnamu.
Vozili su svoje šarene autobuse i kombije, iscrtane cvećem i pisevima, ložili velike vatre oko kojih su sedeli, pevali uz akustične gitare, ili goli igrali.
Verovali su da čovek ne treba da se stidi sebe takvog kakav jeste, da je predivan i da treba da živi u skladu sa prirodom. Borili su se za seksualne slobode, pravo glasa, prava mladih, prava životinja, protiv gladi, rata, tlačenja..
Poširivali su vidike uz lsd i razne druge opijate, verovali u slobodu, znali da je život jedan..I bili su srećni.
Danas na njih možda gledamo kao na gomilu narkomana, deluju pomalo smešno kada ih vidimo, i čudimo se onima koji još uvek veruju da možemo promeniti svet. Deluju kao osilni ostatak jednog nepovratno prošlog vremena..
Ali to vreme je ipak bilo zdravije i lepše. Imali su svoje ideale koje su sledili i u koje su verovali. Imali su jedan Woodstock, Hendriksa, Dorse i Morisona, Dženis Džoplin, Smoke on the wather, dugu kosu koju su nosili sa ponosom, čistije reke, poljane, nebo, svoje zvezde, i jedni druge.
U glas su pevali Dust in the wind, u šta su se na kraju i pretvorili...

Sve je novo...osim boje jorgovana

Jednostavno nisam mogla. Bilo je i previse dokolice,uzalud protracenog vremena ali onog pravog,kreativnog ispunjenog stvarima koje volite da radite i u kojima se osecate korisno nije bilo. Ispunila sam i obecanje dato sebi da se necu vratiti blogovanju sve dok ne budem nasla kakav valjan posao. Ne,nisam od onih razmazenih izbiracica koje traze dlaku u jajetu i nijedan im posao ne odgovara ali sam ipak neko ko pre svega zeli da se oseca dobro na svom poslu i neko ko kroz svoj rad moze da iskoristi barem 80% sopstvenih mogucnosti. Jedan od losijih perioda je iza mene,jer jedna muka nikada ne ide sama pa kada se spoji nedostatak posla i bolest covek neminovno klone duhom.
Ali od danas je sve novo - novo radno mesto,nove ideje,nov pogled na zivot...novi post...

PRVI VIDEO ( A NISU APRILSKI FAVORITI )

Danima nemam volju ni želju za postovanjem. Tačnije zacrtala sam sebi zadatak a to je da nadjem odgovarajući posao pa ću se tek onda sabrati  , imati  manje vremena ali zato apsolutnu inspiraciju za izbacivanjem posta. U medjuvremenu mi je drug Boža uradio ovaj mini video sa minulim postovima i jos nekom slikom pride. Pozadinska tema sa pesmom Lady in red  je takodje divna i totalno odgovarajuća . Inspiraciju mu je dala naša zajednička draga osoba , njegova veštica a moja Udi koja je i zaslužna za većinu slika sa bloga...

NAŠE NOVINE

Pre par dana me je novinarka iz novih dnevnih novina pod nazivom Nase novine kontaktirala želeći da napravi priču o mom blogu. Njoj je naime bilo zanimljivo to što su postovi uslikani više -manje u seoskom okruženju, prirodi i sl. Takodje htela je i da predstavi kako se i preko 30 godina može blogovati, a uz sve to biti majka i doterana putovati kroz nemili gradski prevoz do posla. Odgovorila sam mejlom na nekoliko pitanja i rezultat toga će biti sutra na kioscima...imam tremu,ali baš...

ZELENIŠ

Obožavam zelenu boju. I sve njene nijanse - od svetlo zelene,preko smaragdne pa do maslinaste. Kažu da simbolizuje nadu i mladost. Podstiče osećaj blagostanja, ravnoteže i haromonije, ali isto tako asocira i na ekologiju. Islam slavi zelenu boju jer očekuje da raj bude prepun zelenila. Zelena je takođe povezana s regeneracijom, plodnošću i ponovnim rođenjem zbog svoje veze s prirodom.
Ali ono sto je meni  ostalo u najjačem sećanju a vezano je za zelenu boju je to da smiruje. Zato valjda i klupe i table u školama nisu nimalo slučajno zelene. To da bi djaci bili mirniji  heheheh...A opet zeleniš u tanjiru je , kažu nutricionisti , nešto najbolje što svom organizmu možete podariti. Dakle zelenom se treba hraniti iznutra ali i spolja - napajati očnim vidom sve njene blagodeti...te ili nabavite neki komad u zelenoj boji ili pak trk u prirodu....

ŠARENIŠ

SUKNJA VS PANTALONE

Spremajući ovu odevnu kombinaciju imala sam jednu dilemu : da li obući suknju u ovoj nijansi ili pantalone. Kako je prevagnulo ovo drugo setila sam se kako moje vršnjakinje u Severnoj Koreji uopšte nemaju ovakva premišljanja. One naime ne smeju ni da nose pantalone , ko ih obuče ekspresno biva poslat u radne logore , šta vise one sve moraju biti identično obučene. Čak je nedavno kružila fejsbukom slika na kojoj su 10 ženskih frizura koje se smeju nositi u Severnoj Koreji.  Toliko sam bila šokirana tim saznanjem ( znala sam da su fanatici ali ne da su baš toliki ) da sam pronašla na internetu i niz drugih krajnje bizarnih pravila iz njihovog života. Severnokoreanci žive u potpunoj izolaciji , nemaju internet niti mobilne telefone. Radio i televizija emituju samo „žitija” političkih vođa i emisije u slavu vojske, uzornih sela, uzornih preduzeća... Oko 3.000 Severnokorejaca koji godišnje pobegnu u Južnu Koreju mesecima pohađaju specijalne škole da bi naučili kako da žive u 21. veku. Čuli su samo za Bitlse, ali ne i ko je bio u njihovom sastavu , i za Majkla Džeksona za koga jos uvek veruju da je živ. Takodje ubedjeni su da SSSR jos uvek postoji. Svi rade mukotrpno a za to ne primaju platu već su dobili prazne stanove na korišćenje ,bez struje naravno. Jedini dan kada su dobili toplu vodu i malo šećera bio je dan kada im je umro jedan od diktatora Kim Dzong Il, bukvalno se gladuje jer jedu samo krompir i pirinač, automobila gotovo da nema na ulicama, metro postoji ali ne smeju da ga koriste, ispiraju im mozgove i ubedjuju kako je njihov pokojni vodja umro zbog premora jer se vozio vozom, kako je on izmislio hamburger i ujedno je i najbolji golfer na svetu ( a nikada zapravo nije ga ni uzeo u ruke ) , kako je njegova uniforma modni hit u svetu i kako je on najčuveniji predsednik na svetu i širom Zemlje se slavi njegov rodjendan. Ja razumem da su oni vec 60 godina pod sankcijama ali ne razumem da njihovi diktatori koji se pozivaju na komunizam, a nisu ni prošli pored njega , drže te jadne ljude u takvom hermitičkom akvarijumu. Meni sve to liči na ogromnu sektu - zemlja kao koncentracioni logor jer gradovima i selima patroliraju plavi kombiji s megafonima iz kojih se ori poruka: "Radite još jače!" Daleko od toga da sam ljubitelj američkog nazovi sna i  ali sve ovo što sam uspela da pročitam o njima zaista je potresno. Oni malo stariji će prepoznati elemente komunističke ikonografije koja je, u mnogo blažem obliku, bila prisutna i u SFRJ - pioniri, veliki vođa, Dan mladosti, Kuća cveća, put revolucije, prelazak u besklasno društvo itd. Sve to postoji u Severnoj Koreji i svi se naizgled toga pridržavaju, pevaju dok idu na posao itd. Kada to pukne, biće još 20 miliona dezorijentisanih ljudi više na ovom svetu.

CRNO - BIJELI SVIJET

Kada sam se slikala za ovaj post ( a bilo je to prošle nedelje otud i ovaj poluzimski outfit ) bila sam ubedjena da ću  prozboriti koju o jednoj od mojih omiljenih grupa Prljavom kazalištu i njihovom mega hitu nastao davne 1980.godine.
Medjutim , točak mojih asocijacija naglo je promenio smer jednim strašnim dogadjajem s početka nedelje. Znam da crnoj hronici nije mesto na ovim modnim stranama gde je sve ušuškano i bezbrižno ali ovaj naziv posta od utorka ujutru beskompromisno vrtim u svojoj glavi i prebiram po mislima jedno pitanje. U  kakvom mi to svetu živimo i da li su neki ljudi samo pozitivni ili samo negativni ili pak kombinovani tj. crno - beli ? Kažu i da je ovaj pomahnitali ubica bio satkan  uglavnom od  belih osobina ali bilo je dovoljno samo 2,3 kapi crne boje ( tako je i sa plavom i crnom farbom ) pa da postane monstrum koji je za 20 minuta satro pola sela. Pitam se najzad mogu li u jednom čoveku da postoje tako dva protivurečna sveta - tako beo a u isto vreme tako crn ? Pitam se i potpuno uplašeno u kojoj razmeri je postojanje te crne i bele boje u našim prijateljima, komšijama,rodjacima pa i u nama samima? Ima li većeg i surovijeg crnjaka od toga da je ovaj bolesni um pomagao svima, nikad ništa naplatio, nikad nikog uvredio a na kraju ih tako surovo poslao na onaj svet? Zar se sve mora bazirati na krajnostima , možemo li biti makar graorje sivi ako ne možemo skroz beli? Hajde da probamo , ne košta nista. Pomozimo -  kome god i kako god a ako nikako ne možemo ,  nemojmo mu odmagati ili ne daj Bože ga povrediti.

KARIRANA KAFANA

Karirano je svakako jedan od dezena koji toliko retko nosim da je ova tunika čekala na svoju premijeru čak godinu dana. Ne znam pravi razlog svog ambivalentnog odnosa prema ovoj šari ali moguće je da je to zbog toga što me neodoljivo podseća na ortodoksne srpske kafane , uglavnom locirane oko autobuskih i železničkih stanica. Zidovi takvih kafana obično su  bili obloženi lamperijom koja je smrdela na duvan kao sam đavo. Konobar je bio muškarac ili žena sa brkovima ala Momir Bulatrović a čaše su bile one blago zakrivljene kafanske sa obaveznom oznakom 2 dcl, sumnjive čistoće. Od sokova na raspolaganju su bili Jupi i Cocta a sluzila se turska kafa u onim debelim belim šoljama sa plavom crtom! Karirani stolnjaci su bili neizbežan dekor ovih kafana , obično plavo beli ili crveno beli, a pepeljara - ona žućkasta mesingana. Treba li napomenuti da su gotovo svi stolnjaci ovakvog tipa bili izbušeni cigaretom na vise mesta , valjda zbog domaćinske atmosfere , kako bi se gost osećao kao kod kuće. Ono što krasi ovaj stolnjak bila je plastična napravica na samoj ivici stola koja je  onemogućavala da umrtvljeni stalni gost prilikom pada sa stolice u poslednjem stadijumu alkoholisanosti sa sobom povuče stolnjak i sve što se na stolu nalazi. U ovakvim kafanama  najjeftinije je bilo pivo, rakija i celokupan alkoholni repertoar, a što se tiče muzičko-astalnog repertoara, na astalu obično je nastupala lokalka radodajka. Pevačica naravno dok peva u jednoj ruci je  držala mikrofon a u drugoj primala infuziju tj. bakšiš. Ma multipraktik jednom rečju ! Ukoliko je kafana imala ogledala, najčešće su bila umrljana ili zamagljena. Kafane su imale i svoje stalne goste, koje je najviše pogađalo ako im neko dira pevaljku, koju su svi od reda svojatali i šizofrenicno umišljali kako baš za njih peva srceparajuću pesmu !
Možda sam vam ovim relističnim opisom stare srpske kafane poprilično ubila volju za istom i možda ste pomislili kako je baš dobro što ih je sve manje po srpskim drumovima ali da li je sa njima otišao i duh starih vremena? I koliko god se mi stresali od same pomisli da se nadjemo u istoj i bili gadljivi prema celokupnom dekoru tog ambijenta ipak su posetioci takvih mesta živeli neuporedivo bezbrižnije i opuštenije , bez foliranja , neoptereceni trivijalnostima i detaljima kojima mi danas itekako pridajemo pažnje i cenimo ljude samo po tome koliko im košta spoljašnji outfit .

CIKLAMA

Ne mogu reći da sam neki pasionirani ljubitelj cveća ali sama činjenica da su i oni živa bića izaziva u meni posebnu naklonost prema toj vrsti biljaka. Današnji outfit je svojevrsna oda svom cveću, posebno ciklami. Zašto baš njoj? Pročitala sam negde da je ciklama  drevni cvet koji čovek tako dugo gaji da se veruje i da se pojavljuje čak i na pećinskim slikama.
Ciklama je bila jedan od omiljenih cvetova Leonarda da Vinčija. On je ovim cvetom ukrašavao margine svojih rukopisa na početku XVI veka.
Ljubitelji cveća koji ove sobne biljke gaje u svom stanu prave , ustvari , najveće greške uvereni da čine najbolje za njih a greške se odnose na njihovo prečesto zalivanje. Posledice su te da biljka vrlo brzo ugine.
Ako se išta može naučiti i primeniti na naš odnos sa ljudima,posebno sa svojom decom , onda se to može iz ovog primera. Jer nije dovoljno samo zasaditi ljubav, treba je i pravilno zalivati. Tako nije dovoljno samo roditi decu , treba im pružiti nesebičnu ljubav , voleti ih takve kakvi jesu a ne kakve mi želimo da budu. Zalivati ih umereno a ne gušiti ih jer je i deci koliko god mali bili , potrebna sloboda. Samo tako mogu isklesati sopstveni karakter i imati svoj stav a povrh svega biti samostalni. Deci treba pružiti mogućnost izbora i biti tu kada im treba a ne egoistički nametati svoje hirove i neispunjene želje iz mladosti. Ne držati ih u plastičnoj saksiji pošto su i  oni , kao i mi , pre svega socijalna bića. Jer svaki cvet na ovom svetu neuporedivo bolje uspeva u prirodnom okruženju nego li u skrivenom kutku naše dnevne sobe.

DŽINS

Verovatno mnogi od vas znaju da je prvi džins  napravljen u Đenovi, za potrebe mornara.Istorijat farmerki počinje u 16. veku u blizini Dongarii tvrđave, nadomak Mumbai-a. Seljaci su proizvodili tanku pamučnu tkaninu, poznatu kao dungaree i bojili je prirodnim indigom.Mogle su se nositi suve ili mokre, a po potrebi mornari bi ih lako urolali i pretvorili u bermude. Prane su u morskoj vodi, prikačene za brod, tako da su od slane vode vremenom postajale bele. Navodno, i reč džins potiče odavde.
 Pedesetih godina prošlog veka, džins postaje oznaka protesta mladih protiv uštogljenosti -fina deca u pantalonama radnika. Neki bioskopi i restorani, u to vreme, odbijaju da prime goste u farmerkama, dok učenici koji dolaze u džinsu bivaju izbačeni sa časova. Šezdesetih godina džins postaje prihvatljiv, dok u sedamdesetim doživljava pravi procvat u Americi. Hipi kultura je džins bojila, obično u psihodelične šare, dok je u istočnijim zemljama džins predstavljao zapadnjačku dekadenciju, te je bio ekskluzivna roba teška za nabavku. Setite se samo kako su se momci iz čuvenog četverca iz još poznatijeg filma Bal na vodi morali žrtvovati kod Rade švercerke ! Ej, džins je to a u vreme socijalizma  šezdesetih godina dvadesetog veka farmerke su u Jugoslaviji posedovali samo oni koji su imali rođake u inostranstvu.A tek cuveni Miki Rubiroza iz serije Grlom u jagode koji je uvek bio korak ispred svoje generacije, pa je tako nabavivši par čuvenih leviski izazvao pravu pubertetsku zavist kod Baneta Bumbara.Ali je zato Bane imao savremenu baku koja je cuveni par farmerica nabavila u obliznjem komisionu jer farmerke su se jedino i mogle kupiti u „Komisionima" po visokoj ceni. Najpoznatije marke su bile „Levis" „Li" i „Super Rajfl".Dzins je izvestan period bio zabranjen za nošenje u školama kao „neprihvatljivo dekadentan za socijalističku mladež". Onaj ko bi došao u školu u farmerkama bio bi vraćen kući da se presvuče i „da se pristojno obuče".Ali Bane Bumbar i Miki Rubiroza nisu marili za to , oni su ih jos i izbeljivali u kupatilskoj kadi trljajuci ih po sredini nogavice do iznemoglosti.
Danas ga nose svi, od prinčeva i princeza, do beskucnika na ulici, preko mladih devojaka, koje traže baš svoj par idealnih farmerki.

UMERENOST...

Nedavno cuh jednu jako istinitu recenicu : Ne dozvoli da najskuplja stvar na tebi bude tvoja odeca,da ne bi jednog dana shvatio,da ti je dusa jeftinija od onoga sto nosis. I zaista,ova beskompromisna tranzicija u kojoj se svi nalazimo iznedrila je stanje kolektivnog duha koje tera na prekomerno trosenje a zove se potrosacki mentalitet.Kupovina nepotrebnog. Kupovina bez razloga. Kupovina radi kupovine.Oni koji me poznaju verovatno sada misle da sam ja poslednja osoba na ovom svetu koja bi trebala pametovati oko ovog fenomena.Jer sam i ja kao i mnogi upala u taj vrtlog , postala potrosac,idealan konzument reklama.Ali valjda kada se suocis sa problemom i priznas svima da ga imas- tek onda sledi oporavak.Godinama razmisljam o tome,dajem sebi casnu pionirsku da je gotovo sa kupovinom,da ima toliko pametnijih stvari na ovom svetu gde se moze potrositi novac.I tako bude neko vreme,zakocim,kazem - ma sve su to samo krpice,sta ja imam od toga,hoce li mi zivot biti lepsi,ispunjeniji,hocu li biti istinski srecnija?Zaokupim se drugim stvarima-citam,pisem,setam.Kazem okolini-kupovina je proslost za mene,ja sam sada na terapiji,na odvikavanju od sopinga. A onda se pojavi bolji posao,visa primanja,veci apetiti.I opet Jovo nanovo.Priznam sebi krisom da uzivam u tome,da mi srce kuca najjace ispred izloga,da mi se dlanovi znoje nesmanjenom zestinom kada vidim nesto sto mi se dopada i do kuce smisljam kako da ga kupim.Ima li tu mesta za psihologa? Ne znam kako vi,jesam li sama u ovom zacaranom krugu? Gde je tu znak STOP,gde je sredina? I bas kad pomenuh sredinu,mozda je to pravi odgovor.Mozda je umerenost prava rec? Treba sebi priustiti zadovoljstva te vrste,ugoditi,osecati se lepo ali i naci granicu.Ne smemo dozvoliti agresivnom marketingu ( gle cuda a radim u istom ) da nas uveri kako nam je bas TO neophodno i kako ce nam zivot biti totalno bezvredan ukoliko TO ne nabavimo.Dakle,samo je jedna magicna rec - UMERENOST.

KOMANDOS

Ne,nisam bila inspirisana Svarcenegerom iz filma Komandos kada sam oblacila ovu kombinaciju ali joj ipak tako nadenuh ime.Naime niti sam ja ljubitelj Arnoldovih filmova i takve tematike niti sam 1985 . kada se film i pojavio , bila neki filmofil , vec sam za taj film i cula tek kada sam ovu kombinaciju i prvi put obukla.Naime u bivsoj firmi dobar deo muske ekipe je prokomentarisao : Marija spremas li se ti za ulogu u nastavku filma Komandos? Ha,ha - nasmejah se ja i izguglah taj film kako bih videla o cemu se radi.Bas lepo drage kolege , vi mene uporedjujete sa Svarcenegerom,sto niste sa Alisom Milano?Nisam se naljutila naravno ali sam shvatila i da muski svet asocijacija radi po dijametralno suprotnom sistemu od naseg.Kako bilo,htedoh ovom odecom da razbijem sablon u kombinacijama sa kojima sam se u poslednje vreme pojavljivala.

HOTEL HELVECIA 3/3

Ponedeljak.Ponekad je samo to dovoljno reci.Prve asocijacije na tu rec su : umor,nenaspavanost,nedostaje nam vikend i lencarenje ili putovanje.Zasto je ustvari taj dan toliko omrazen?Kazu da je ponedeljak poput infekcije čiji se najgori simptomi ispoljavaju još u nedelju uveče, a  možda nas ustvari više opseda ta nedelja, jer znate kako kažu – išćčekivanje kazne je gore nego sama kazna.Da li je i za vas ponedeljak svojevrsni dan mrmota ili imate taj luksuz i privilegiju da ga jednostavno prespavate?A mozda za vas to nema nikakav znacaj i  ponedeljak vam je kao i svaki drugi dan?Ukoliko spadate u ovu prvu grupu ljudi na koje odredjeni dan ima uticaja samo zato sto je prvi ili poslednji u nedelji ( slicno meteoropatama ) evo par saveta da se ponedeljak ,kao gorka pilula , sto bezbolnije proguta .Obucite se sto udobnije,ogrnite dobrim raspolozenjem,pustite muziku sto glasnije mozete ( prethodno najavite komsijama da vam je to deo terapije ) i kao u americkim filmovima drzite u ruci cetku za kosu umesto mikrofona i zaplesite po parketu.Zatim drmnite jednu domacu ljutu ( ali samo jednu ) i to sve u medicinske svrhe , zbog cirkulacije svakako.A na repertoaru mogu biti Goblini koji kazu da daju 2 ponedeljka za jednu sredu ili Boris Novkovic koji takodje Mrzi ponedeljak.A ako nista od ovoga ne upali - uclanite se u fejsbuk grupu Mrzim ponedeljak pa hejtujte do mile volje.Pomaze,garant!
A moje druzenje u hotelu Helvecia nije bilo u ponedeljak,vec u utorak.A kako ne biste imali trauma od prvog radnog dana predlazem , ukoliko vam vreme to dozvoljava naravno , da se sa osobljem ovog hotela dogovorite o produzenom romanticnom vikendu za dvoje kojeg oni imaju vec u svojoj ponudi.Takodje ukoliko zelite da zabelezite sve divne trenutke provedene zajedno potrazite i Milana iz  Foto Video M studia koji ce svojim umecem doprineti da lepi trenuci ostanu zauvek zabelezeni.

HOTEL HELVECIA 2/3 I MOJIH 35

Pre ravno 35 godina jedna 20-godisnjakinja , frisko udata , ustala je ranom zorom , kako to obicaji i nalazu , da zamesi 40 kolacica , u narodu poznati kao mladencici.I bas kad ih je pocela premazivati medom koji simbolizuje dug,srecan i bericetan zivot , u njenom stomaku , koji je tih dana dostigao enormnu velicinu, bunila sam se ja i trazila da izadjem napolje.Prvi gosti su se ocekivali u popodnevnim satima a skromno slavlje povodom Mladenaca organizovalo se poslednjih dana marta.Bas tog 22. pripreme su ulazile u sam finis.Medjutim...dolazilo se i meni na tu proslavu i nije mi bilo druge nego da se rodim...mislim,kako bez mene da prodje to slavlje...Mladenacki rucak zavrsila je baka a mama svoje Mladence proslavljala u Narodnom frontu- sa mnom u narucju.Gosti su naravno dosli i imali dupli razlog za slavlje.Auuuu Ovan- bice tvrdoglava - govorili su i nazdravljali - ma nek je ziva i zdrava.Ni slutili nisu da od te kosmicke povezanosti karaktera sa zvezdama na nebu ,nece biti neke vajde.Jer ceo zivot ,ustvari , pravim neke kompromise ,da nekog ne povredim,nesto ne izgubim a uzeh samo jednu dobru stvar - upornost i energiju.

Ukoliko i vi imate svoj razlog za slavlje posetite ovaj sjajni hotel Helvecia gde su i nastale ove fotografije.Tamo se sa osobljem mozete dogovoriti oko datuma i termina organizovanja proslave.Takodje ukoliko sve to zelite zabeleziti kamerom ili slikom potrazite Milana iz Foto Video M studia  koji ce vam u tome pomoci.
Meni su pomogli i ovaj dan druzenja u hotelu ostao je zabelezen na fotografijama a one su jedne od onih stvari koje ostaju iza nas...

HOTEL HELVECIA 1/3

Znate li za onu cuvenu recenicu iz crtaca o Peri Detlicu  : I svega ovoga ne bi  bilo da je Pera  otisao pravo u policiju. ? E pa ja prosle nedelje pravo s posla nisam otisla ni u policiju a ni kuci vec sasvim slucajno do drugarice koja se zaposlila u novootvorenom  hotelu Helvecia.Cim sam krocila u luksuzno predvorje ovog romanticnog hotela prva pomisao koja mi se tada javila je bila da bih jako zelela slikati se u njemu.Od samog pocetka mog blogovanja  imala sam problema sa izborom lokacija i vremenskim nepogodama - te kisa,te sneg,te magla.Pa se u kadru vide nezvani gosti - prolaznici , automobili , neadekvatne ograde.. .Taj sumorni,kisni dan , a pre ulaska  u Resavsku 11, nije nagovestavao nista lepo i ni na kraj pameti mi nije bilo da cu tu naci  lokaciju za svoj naredni post.Predlozila sam svoju zamisao ljubaznom osoblju Helvecie a oni mi ne samo odobrili slikanje u istom vec me upoznali i sa sjajnim mladim fotografom Milanom iz Foto Video M studia.Vec sutradan je Milance doneo svoju foto opremu i  napravili smo fotografije koje cete videti u naredna tri posta.Sve u svemu,  slucajna poseta drugarici donela mi je 3 u 1 . Ali ovoga puta ne mislim na instant kafu vec na :  divnu lokaciju , profi aparat i umece profesionalca iza objektiva.

ROZLE

Jos jedna izvedena rec koja je svoje mesto nasla u mom i u mnogim drugim recnicima.Isprva iz sale a onda se tako odomacila i potpuno potisnula njenu koren-rec roze.Zapravo i ne pamtim kada sam tu istu rec roze poslednji put upotrebila a bogami i obukla.Mozda zato sto nam je svima preko glave ono cuveno - plavo za decake,roze za devojcice.Današnja podela na boju za dečake i devojčice počela je da dominira tek početkom 80-ih godina prošlog veka. Podela je počela da se primenjuje kada je marketing bio u svom začetku. Ljudima je izuzetno bilo važno da budu normalni kada je pol u pitanju, a prodavcima je vrlo lako da vas ubede da kupite nešto što će vas učiniti normalnim.A znate li sta psiholozi kazu o uticaju boja na ljude koji ih nose kao i na utisak koji ostavljaju odredjene boje na okolinu? Kazu da roze boju preferiraju izuzetno romanticne i nezne osobe. Oni zude za ljubavlju i mazenjem. Povremeno deluju neodgovorno, infantilno ili lakosmisleno i nesmotreno. Odgovornost, krivicu ili zivotni teret obicno prenose na svoju okolinu. U osnovi svoje prirode, oni zaista jesu lakomisleni, posesivni, nezreli i sentimentalni sa jedne strane, a preosetljivi sa druge. Ukoliko pri izboru boje naginju ka jarko roze tonovima -- to ukazuje da vole da se pokazuju, koketiraju i zabavljaju, narocito u drustvu suprotnog pola. Roze boja korespondira sa astroloskim znakom Vage i Riba.

BABA MARTA

Kada sredinom marta,u vreme kada se najmanje ocekuje,sve zabeli pod sneznim pokrivacem,prva pomisao koja protutnji kroz glavu jeste da se Baba Marta ponovo nesto naljutila.Legenda kaze da se ona prvi put razgnevila kada joj je rimski kralj Numa Pompilije oduzeo mesto prve dame u kalendaru,dodavsi ispred nje jos dva meseca.Od tada je ta uvredjena starica postala vrlo cudljiva.Koliko god znao da bude neprijatan,njen bes i nije tako neopravdan.Pema narodnom verovanju,Baba Marta je olicenje proleca,ponovnog radjanja,novih zamisli i , kao najvaznije,neophodnosti sklada u prirodi i zivotu ljudi.Kad toga nema,ona na zemlju,kao neka zabrinuta baka,posalje sneg da opomene unuke kako treba da pripaze na ponasanje.

Hoce li Baba Marta uspeti zaista da posalje poruku onima kojima treba,onima koji su odgovorni za nase zivote,onima koji nam kroje sudbinu i ne dozvoljavaju da zivimo kao sav ostali svet .Hoce li stici njena opomena do njih ili ce se samo odbiti o blindirana stakla crnih limuzina u kojima su skriveni? Ali avaj,oni ionako ne osete ni trunku ove hladnoce niti shvataju poruku gnevne Baba Marte,jer od mercedesa preko crvene coje do klimatizovanih i toplih prostorija ne da se osetiti jad i beda gladnih i promrzlih.A da me ne bi sada jos i optuzili za potpirivanje socijalnog nemira pustam ovaj modni post u etar...

ZA SADA BEZ DOBROG NASLOVA

Posto sam se u prethodnih nekoliko postova posteno raspisala ovoga puta osim asocijacije na zadatu temu nisam uspela danasnjoj kombinaciji ni naslov da nadenem.Kako covek za sve u zivotu treba imati inspiraciju tako i za ovakve stvari,bolje je onda kada je vec nema ( inspiracije ) ne pisati nista nego pisati tek da bi se nesto nazvrljalo.Ukoliko je ikako moguce neka ova vedra zelena razbije sumorne vremenske prilike koje ovih dana vrebaju napolju...

VESELE SEDAMDESETE

Ne, necu vas ovim postom podsecati na istoimenu seriju koja se prikazivala krajem proslog i pocetkom ovog milenijuma i docaravala zivot tinejdzera iz predgradja jer znam mnoge oko sebe koji bas i nemaju zeludac za vodnjikave americke serije i zivot njihovih srednjoskolaca koji nimalo ne lici na zivot nasih,opterecenih pukim prezivljavanjem i zivotom u tranziciji.A mislim i da mnogima , pored ove serije , Eston Kucer i Mila Kunis izlaze iz frizidera svaki put kada osete napad gladi, pa sto je mnogo - mnogo je.Mene je danasnji outfit  asocirao na divne sedamdesete u bivsoj Jugi.Jeste da sam se ja rodila krajem te dekade i ne mogu , koliko god vracala film unazad , upamtiti sve blagodeti istih , ali ono sto sam slusala od starijih , zvuci bezmalo kao obecana zemlja.Živelo se u materijalnom blagostanju, ali mislim da nije to određivalo “zlatni” pridev. Pre će to biti, sigurnost, mir i odsustvo “kolektivnog stresa”. Naši su gradovi bili na samom vrhu svetske liste po bezbednosti. Roditelji nisu brinuli da li će imati novca za školovanje dece koje je za sve, bez izuzetka, bilo besplatno. Niko, pa ni penzioneri nisu strahovali da li će imati novca za lečenje, koje je takođe bilo besplatno za sve. Radno mesto je bilo sigurno do penzije. Niko se nije plašio da će zbog izgubljenog posla ostati na ulici usled nemogućnosti da otplati kredit.
Bilo je naravno mnogo bogatijih zemalja od naše, ali ne i onih gde se tako živelo spokojno i gde su gotovo svi bili u istom rangu – srednje klase.Jugosloveni su oduvek voleli da prate modu, a sedamdesetih im je ta “pratnja” olakšana putovanjima u Trst. Nasi roditelji se sa nostalgijom  sećaju pijace Ponte Roso, noćnih vozova preko Sežane, farmerki i šuškavaca, carinika i dovitljivosti pri skrivanju švercovane robe...

DZABA STE KRECILI

Iako sam naslov ovog bloga upucuje na molerske radove, mislim da se ova recenica s punim pravom moze uputiti ( naravno da su jos uvek medju zivima ) gospodji Klari Cetkin i njenim istomisljenicama.Ne,nisam ja antifeministikinja ali poslednjih godina se vrlo cesto pitam za sta su se to zene 1908 god. izborile u Cikagu i sta mi to slavimo na danasnji dan?Jednakost medju polovina? Ne bih rekla.Mi nismo jednake sa muskarcima,niti cemo ikada biti niti treba da budemo.Razlika je u jednoj jedinoj stvari - mi radjamo,oni ne ( osim ako niste Svarceneger ).Izborile su se za radna mesta,krace radno vreme,bolje plate?Umesto kraceg radnog vremena , zene su dobile duze , jer su ih nakon posla cekale obaveze u kuci i oko dece.Muskarci na zene vise nisu gledali kao na slabiji pol i u skladu sa tim  se i ponasali.I dalje je 3/4  nepismenih zenskog pola.Mozda su mnoge zene i pocele da zaradjuju vise, udaljile se od sporeta alisu i izgubile  onu iskonsku zenstvenost i postale ratoborne.Ne krivim ih,nekada sam i sama takva,zivot nas je takvim napravio.Ali kakve god mi igracice bile u ovom surovom muskom svetu i koliko god snazno okretale tockove kapitalizma - zene smo.Ne , ne treba nam kupovati karanfile na ovaj dan ( sada ce me prezreti cvecari jer zarade toga dana koliko i za celu godinu )  i izgovarati one kurtoazne reci srecan osmi mart jer sve sto se cini reda radi nije pravo. .Nazalost  ,to jedna od retkih prilika kada se ženi poklanja pažnja i to sa podsmehom, ženi se izruguju svesno ili ne: kupovinom kuvara, pegli, i sličnih „potrepština“, stavljajući joj tako jasno do znanja na koji način brinu o njoj i gde je njeno mesto zapravo (u kući i za šporetom). Govore nam: „Danas si lepa, uspešna, pametna i volim te.“ Sutra nam ne otvore vrata i ne pomognu da skinemo kaput. Mozda sam danas hejterski raspolozena ali ne zamerite -  htela sam da podelim sa vama ove misli.A sada odoh po mog Vucka u vrtic,sigurno me ceka neki osmomartovski crtez sa naslovom Mojoj mami...

JOS JEDNA CIGLA U ZIDU

Mozda je moj svet asocijacija nekome cudan ali mene boja cigle koja dominira ovim postom uvek podseti na fenomenalnu pesmu Pink Floyd-a Another brick in the wall.Prica portretise antiheroja Pinka,koga drustvo terorise od najranije mladosti.Oca je izgubio veoma rano a  zastitnicki nastrojena majka ga je previse emocionalno gusila ,tiranski ucitelj ga je maltretirao u skoli a kasnije u zivotu zena varala. Pink se povlaci u svoj svet fantazije ,gradi izmisljeni zid izmedju njega i ostatka sveta,kao alegoriju za njegovu emocionalnu udaljenost kojom se stiti od ostalih ljudi.Svako lose iskustvo u njegovom zivotu dodaje"jos jednu ciglu u zidu" (engl. another brick in the wall).
Album The Wall izdat je 1979.godine i ukljucen je u knjigu „1001 album који треба да преслушаш пре него што умреш“.Тokom The Wall turneje za vreme svake pesme u I polovini koncerta  radnici su gradili ogroman zid od belih kartonskih cigli,koji bi na kraju prekrio celu binu.U II polovini koncerta grupa bi izvodila pesme cak i iza zida . Na kraju koncerta ceo zid bi se srusio.

Deset godina kasnije u Evropi ce se rusiti jos jedan,ovoga puta pravi zid - berlinski.

I ovo nase blogovanje , na neki svoj ,imaginaran nacin,  rusi zidove medju ljudima.Medju nama nema granica niti podela - jesmo li u EU ili nismo,jesmo li na Starom ili Novom kontinentu,jesmo li na Istoku ili Zapadu...Sve nas spaja ljubav prema modi,fotografiji,lepoti zivljenja...Kada bi ceo svet bio ujedinjen kao mi-ponosne zatocenice sopstvenih blogova,gde bi nam bio kraj...

KAO KAKAO

Mene ova kakao boja iz danasnjeg posta uvek podseti na pesmu Kao kakao.
Ja sam kao frajer , ti si kao dama...ovako pocinje jedan od najvecih hitova jugoslovenske rock scene i slavnog makedonskog sastava  Leb i sol.Osnovani davne 1976, cak 2 godine pre mog rodjenja, jedan od znacajnijih nastupa imaju 1977 god. kao predgrupa Bijelog dugmeta  na cuvenom koncertu kod Hajdučke česme. Deveti studijski album pod nazivom Kao kakao izlazi 1987. godine, u izdanju diskografske kuce Jugoton.Mozda niste znali ali na tom albumu se pojavljuju Dragana Šarić (alijas Bebi Dol), Ana Kostovska i Ronnie Wathen, koji je svirao irske gajde. Tekstove su pisali Vlatko i Goran Stefanovski. Te divne 80 -te zaista se s pravom mogu nazvati zlatno doba jugoslovenskog rocka .

IZMEDJU DVA SVETSKA RATA

Jedna od mojih najvecih inspiracija u oblacenju je svakako period s kraja 19. i pocetka 20.veka kao i period izmedju dva svetska rata.Naravno da je potpuno nemoguce preslikati izgled tadasnjih zena jer zivimo u sasvim nekom drugom vremenu ali se uvek trudim da unesem poneke elemente tadasnje mode.Period izmedju dva svetska rata (smatra se za Zlatno doba francuske mode),je period jedne od velikih promena i reforme u modi. Kočije su zamenjene automobilom, prinčevi i princeze „izgubili“su krune, a haute couture (visoka moda) je pronašao nove klijente medju glumcima, američkim naslednicima i ženama i ćerkama bogatih industrijalaca. Ubrzo nakon I Svetskog rata, došlo je do radikalne promene u modi. Dotadašnje frizure zamenjene su kratko ošišanim, dugačke haljine zamenjene su onim dužine do kolena. Korseti su napušteni i žene su pocele spajati lepo i udobno vodeci se pri tom lajtmotivom zenstvenosti.

LJUBICANSTVENO

Godinama vec za nesto sto je ljubicaste boje a istovremeno i velicanstveno govorim upravo to - da je ljubicanstveno.Secam se da je Dragani,Marku i meni omiljena zanimacija bila izmisljanje novih reci.I sto su one bile nakaradnije,neobicnije ili sastavljene iz sto vise reci bilo nam je inspirativnije.Zao mi je sto te sklepane reci , od kojih bi se svaki filolog zblaznuo , nismo negde zapisivali.I bas tih 90-tih godina ,kada je beogradskim srednjim skolama harao  cuveni  dizelaski sleng , mi smo  valjda iz nekog mladalackog inata , izmisljali urnebesno smesne reci , odbijajuci da upadnemo u ono cuveno : baki,sine,mislm,ovo,ono.Rec ljubicanstveno nismo naravno mi izmislili ali smo je prihvatili kao produkt naseg vremena.I sada,mnogo godina kasnije , nasa cuvena trojka - Dragana,Marko i ja , ostali smo verni toj reci,ona nas podseca na ranu mladost,na strahotne 90-te i na snove koje smo tada imali i mastali kako cemo ziveti u nekom boljem vremenu..

BUNDASTICNO

Nisam bas ocekivala da ce moj predlog za kupovinu bunde proci nezapazeno na  kucnom savetu ali nisam ni sanjala da ce se dici bas tolika prasina.Bunda,cudna mi cuda!Nekada su one kostale citavo bogatstvo ali sada se solidna bundica moze naci za manje novca nego sto kostaju dva para njegovih zimskih guma.Ne,nije mm zastitnik zivotinja i pobornik vestackog krzna vec je moj predlog dosao bas kada je, kako kaze u zaostatku sa ratom za kredit.Smisli nesto,rekoh,mozes na rate,cekove,profakturu.Dogovor o medjusobnom nenapadanju trajao je do vaznog datuma kada je primirje umalo prekrseno i pretilo je da eskalira u sukobe sirih razmera.Umesto bundice u svilenom papiru i crvenoj masnici docekao me je usati zeka sa najsladjim okicama na svetu.Umesto da budem ljuta sto me na krevetu nije docekala ONA,ja sam se potpuno raznezila jer onako mekan i umiljat odmah mi se privio na grudi i usao pod kozu.Eto,rece mm,ako jos uvek zelis krzno...Ne hvala,rekoh,i odjednom moja zelja za bundom naglo je splasnula.Potrazila sam maminu vintage bundicu iz ormara i tako nastade i ovaj post....

PALA MAGLA DO POLA SARAJEVA

Izgleda da se pozadina na slikama mojih postova nikako ne uklapa sa vremenskim prilikama koje vrebaju napolju.Kada je sve oko nas bilo suvo,ja sam postavljala postove u snegu.Sada kada je ponovo zasnezilo ( a cula sam da nece vise ) u mojim postovima nigde snega ...samo magla...i to kakva..do pola Sarajeva sto bi rekao Dino Merlin.I ko zna kakva bi se nadvila magla nad rokenrol scenom Sarajeva da nije bilo vatrometa individualizma koji se pocinjao buditi u pop kulturi.Da se nisu pojavili pioniri sarajevskog roka  : Plavi orkestar, Zabranjeno pušenje, Valentino, Hari Mata Hari, Crvena jabuka...i da majka Edina Dervišhalidovića ( alijas Dino Merlin ) nije poklekla i svom strogom verouciteljskom shvatanju dopustila malu promenu - dala blagoslov svom sinu za bavljenje muzikom.
Sreca pa nismo ostali uskraceni za mnoge divne tekstove i melodije koje nam je Dino godinama poklanjao.
Posto ovim fotografijama zaista dominira magla,neka tekst pesme koji cu priloziti  ovom postu budu upravo iz pesme Pala magla...

Pala magla do pola Sarajeva
ne vidi se kuca ni kapija
malo od crnih snijegova
malo sto si njegova

Nemam ja pjesama
da te lijepu opjevam
ni svilenih jorgana
da te snenu pokrivam
nemam ja

Ne pitaj, ne pitaj
luda glavo ne mahnitaj
zbog nje cvatu kesteni
njoj se kite svatovi

SESIR PROFESORA VUJICA

Otvorivsi modni blog nisam unapred imala ideju sta bih u ovom uvodnom tekstu pisala.Nekako se desilo sasvim spontano da odevne kombinacije povezem sa filmovima,prvenstveno domacim,jer izuzetno cenim nas smisao za humor.
Moja odluka da danasnji post zacinim jednim damskim sesirom pala je u subotu kada se prikazivala prva epizoda serije Sesir profesora Koste Vujica. Ukoliko Vam je zanimljiv period s kraja 19.veka zacinjen humorom maturanata muske gimnazije a sve to iz vizure sjajnog Zdravka Sotre pogledajte film a serija ce ici svake subote na Tv Prva.Ako ste voleli film Lajanje na zvezde,da znate da je pored reditelja isti i scenarista,tako da promasaja nema.
Kako bi se danasnji post uklopio u period iz vremena radnje filma procenite sami...

RUSKA ZIMA

Ukoliko vam je neobicno sto na slikama sa danasnjeg posta ima snega a znate da se u Srbiji istopio jos pre par dana , slike su nastale upravo tada a za one koji  vole zimu eto prilike da produzimo  sneznu belinu na ovaj nacin.Kako nam prognosticari kazu - vise snega nece ni biti,osim u nasim postovima.
Pre neki dan sam od drugarice dobila preporuku za knjigu koja se apsolutno uklapa u ovaj snezni ambijent.Rec je o knjizi kanadske spisateljice Dafni Kalotaj pod nazivom Ruska zima a sve to u izdanju Lagune.Planiram da je ovih dana procitam a evo sta izdavac kaze o samoj knjizi :
Nezaboravna priča o putovanju jedne žene od mračnog sveta Staljinove Rusije do savremenog Bostona i o tajni za koju bi sve učinila da je sakrije.
U ovoj uzbudljivoj priči o ljubavi i umetnosti, izdaji i iskupljenju, tajanstveni komad nakita čuva ključ tajne koja će svima promeniti život.
Odlučivši da proda na aukciji svoju izvanrednu kolekciju nakita, Nina Revska, nekadašnja velika baletska zvezda Boljšog teatra, veruje da je konačno navukla zavesu na svoju prošlost. Umesto toga, bivša balerina nađe se preplavljena uspomenama na svoju otadžbinu i događaje, veličanstvene i bolne u isto vreme, koji su pre pola veka promenili tok njenog života.

KAKO JE PROPAO ROKENROL

Na ovo modno putovanje vas vodim pravo u 1989 god.Zasto bas tada?
Mene su kao klinku,kozne pantalone uvek podsecale na rokere,jer su ih tada,da budem iskrena,samo oni i nosili.
Naime te 1989. se pojavio i kultni jugoslovenski omnibus pod nazivom Kako je propao rokenrol.Savrsena ekipa mladih glumaca na celu sa Srdjanom Todorovicem,Sonjom Savic,Anicom Dobrom,Nebojsom Bakocevicem.Vesnom Trivalic,Brankom Djuricem,Branimirom Brstinom,Draganom Bjelogrlicem i naravno Batom Zivojinovicem potpuno je docarala tadasnju rokenrol scenu koja je vladala ovim prostorima.
Njihove urnebesne replike iz filma citiraju se i dan danas a tada su volsebno usle u recnik jugoslovenske mladezi.Secam se da smo ih drugarica i ja zapisivale, pa ucile napamet ... .Pravile smo se cak i malo vazne sto smo svaku scenu znale i u pola noci,ali valjda je tako nesto i za oprostiti tinejdzerima...
Sve u svemu ako je ikako moguce dati skromni doprinos kultnom filmu i fantasticnoj , tada vrlo mladoj ,ekipi glumaca ,neka to bude moj post u koznim pantalonama i polu-koznom sakou.Posto nisam za varijantu da sa 35 god. izigravam Lolitu,u danasnjem postu nema ostalih rokenrol detalja : koznih rukavica bez prstiju,bodlji itd.Kombinacija je vise prilagodjena zenstvenijoj varijanti .

 p.s. Oni koji nisu gledali film ili bar ne skoro, predlazem da ucine to danas i iskoriste ovaj praznik...

PINK PANTER

Mama,mama u tome mi izgledas kao Pink Panter a mozes i da gazis po blatnjavim baricama kao Pepa prase - bile su reci mog sestogodisnjeg sina kada me je prvi put video ovako odevenu.I zaista za njegovu deciju glavicu svet asocijacija ima jedan jedini pretrazivac a on se zove crtani film.
Moja asocijacija na Pink Pantera je nesto drugacija.Podseca me na one divne dane s pocetka 80-tih kada je sve bilo neznije,pitomije,zdravije pa i sami crtaci.Kada su se cenile prave vrednosti i kada su nam uzori bili dijametralno suprotni ovim danasnjim.Kada je muzika sluzila da ti prenese lepu emociju a ne da te navede na destruktivno ponasanje kao sada.
Mi tada nismo imali ni Bershku ni Zaru, a opet bili svi kvalitetno odeveni jer se odeca nije pravila za jednu upotrebu,nismo imali ni internet i facebook a druzili se deset puta vise,zaljubljivali,svadjali ali ono sto je najvaznije - sve to radili UZIVO.
U znak secanja na sve divne crtane junake i sada vec davno proslo vreme 80-te , poklanjam vam ovaj post...do narednog ostajte mi vedre i zdrave...

RAPSODIJA U BELOM

 Nisam se skoro dvoumila oko kupovine nekog odevnog predmeta kao sto je to bio slucaj sa ovim belim kaputicem.Naravno da to nije bilo zbog toga sto mi se nije u potpunosti svideo vec zbog njegove osetljive boje.Mislim da lice i kosa ne dolazi nigde do izrazaja tako dobro kao kada su okruzeni belinom ovog odevnog predmeta.Nekako sam prelomila-snezni kaputic je na prstima usetao u moj garderober i ono sto je zanimljivo dobio je posebne privilegije ( zbog svoje boje dakako  ) i prostor u vec prepunom ormaru.Ostali kaputici su mu dovoljno udaljeni kako se ne bi ocesali o njega i ( na daj Boze ) i ostavili traga na njemu.
Sutradan sam bila jos spokojnija jer na dnevnom svetlu sam shvatila da i nije bas krec bele boje vec vise boje slonove kosti ( ne lezi vraze )
Kako se beli mezimac uklopio u danasnju sneznu idilu prosudite sami....do novog posta pozzzzz.

CRVENO I CRNO

GEJSA

E pa drage moje,

dugo sam se premisljala da li da otvorim ovaj modni blog ili ne.

Poslednje 2 godine pratim nase i strane blogerke i  mislila sam da su oni rezervisani 

samo za vrlo mlade devojke. Slike koje sam postavila u ovom prvom postu nisu slikane za blog vec su slike 

sa proslave godisnjice firme u kojoj sam do skoro radila, tako da na njima nema detalja kao sto su cipele, nakit, torbe...

U sledecem postu ce ih vec biti...

Ukoliko imate nekih predloga za sam izgled bloga slobodno mi predlozite posto je ovo otvaranje

bilo na brzinu.

Slike su od pre par meseci i posto sam toga dana radila do kasno,kosa mi nije bila bas u najboljem stanju,

odlucila sam da na proslavu ne odem klasicno obucena.

Pala mi je na pamet ova ideja i gejsa je spremna...