KOMANDOS

Ne,nisam bila inspirisana Svarcenegerom iz filma Komandos kada sam oblacila ovu kombinaciju ali joj ipak tako nadenuh ime.Naime niti sam ja ljubitelj Arnoldovih filmova i takve tematike niti sam 1985 . kada se film i pojavio , bila neki filmofil , vec sam za taj film i cula tek kada sam ovu kombinaciju i prvi put obukla.Naime u bivsoj firmi dobar deo muske ekipe je prokomentarisao : Marija spremas li se ti za ulogu u nastavku filma Komandos? Ha,ha - nasmejah se ja i izguglah taj film kako bih videla o cemu se radi.Bas lepo drage kolege , vi mene uporedjujete sa Svarcenegerom,sto niste sa Alisom Milano?Nisam se naljutila naravno ali sam shvatila i da muski svet asocijacija radi po dijametralno suprotnom sistemu od naseg.Kako bilo,htedoh ovom odecom da razbijem sablon u kombinacijama sa kojima sam se u poslednje vreme pojavljivala.

HOTEL HELVECIA 3/3

Ponedeljak.Ponekad je samo to dovoljno reci.Prve asocijacije na tu rec su : umor,nenaspavanost,nedostaje nam vikend i lencarenje ili putovanje.Zasto je ustvari taj dan toliko omrazen?Kazu da je ponedeljak poput infekcije čiji se najgori simptomi ispoljavaju još u nedelju uveče, a  možda nas ustvari više opseda ta nedelja, jer znate kako kažu – išćčekivanje kazne je gore nego sama kazna.Da li je i za vas ponedeljak svojevrsni dan mrmota ili imate taj luksuz i privilegiju da ga jednostavno prespavate?A mozda za vas to nema nikakav znacaj i  ponedeljak vam je kao i svaki drugi dan?Ukoliko spadate u ovu prvu grupu ljudi na koje odredjeni dan ima uticaja samo zato sto je prvi ili poslednji u nedelji ( slicno meteoropatama ) evo par saveta da se ponedeljak ,kao gorka pilula , sto bezbolnije proguta .Obucite se sto udobnije,ogrnite dobrim raspolozenjem,pustite muziku sto glasnije mozete ( prethodno najavite komsijama da vam je to deo terapije ) i kao u americkim filmovima drzite u ruci cetku za kosu umesto mikrofona i zaplesite po parketu.Zatim drmnite jednu domacu ljutu ( ali samo jednu ) i to sve u medicinske svrhe , zbog cirkulacije svakako.A na repertoaru mogu biti Goblini koji kazu da daju 2 ponedeljka za jednu sredu ili Boris Novkovic koji takodje Mrzi ponedeljak.A ako nista od ovoga ne upali - uclanite se u fejsbuk grupu Mrzim ponedeljak pa hejtujte do mile volje.Pomaze,garant!
A moje druzenje u hotelu Helvecia nije bilo u ponedeljak,vec u utorak.A kako ne biste imali trauma od prvog radnog dana predlazem , ukoliko vam vreme to dozvoljava naravno , da se sa osobljem ovog hotela dogovorite o produzenom romanticnom vikendu za dvoje kojeg oni imaju vec u svojoj ponudi.Takodje ukoliko zelite da zabelezite sve divne trenutke provedene zajedno potrazite i Milana iz  Foto Video M studia koji ce svojim umecem doprineti da lepi trenuci ostanu zauvek zabelezeni.

HOTEL HELVECIA 2/3 I MOJIH 35

Pre ravno 35 godina jedna 20-godisnjakinja , frisko udata , ustala je ranom zorom , kako to obicaji i nalazu , da zamesi 40 kolacica , u narodu poznati kao mladencici.I bas kad ih je pocela premazivati medom koji simbolizuje dug,srecan i bericetan zivot , u njenom stomaku , koji je tih dana dostigao enormnu velicinu, bunila sam se ja i trazila da izadjem napolje.Prvi gosti su se ocekivali u popodnevnim satima a skromno slavlje povodom Mladenaca organizovalo se poslednjih dana marta.Bas tog 22. pripreme su ulazile u sam finis.Medjutim...dolazilo se i meni na tu proslavu i nije mi bilo druge nego da se rodim...mislim,kako bez mene da prodje to slavlje...Mladenacki rucak zavrsila je baka a mama svoje Mladence proslavljala u Narodnom frontu- sa mnom u narucju.Gosti su naravno dosli i imali dupli razlog za slavlje.Auuuu Ovan- bice tvrdoglava - govorili su i nazdravljali - ma nek je ziva i zdrava.Ni slutili nisu da od te kosmicke povezanosti karaktera sa zvezdama na nebu ,nece biti neke vajde.Jer ceo zivot ,ustvari , pravim neke kompromise ,da nekog ne povredim,nesto ne izgubim a uzeh samo jednu dobru stvar - upornost i energiju.

Ukoliko i vi imate svoj razlog za slavlje posetite ovaj sjajni hotel Helvecia gde su i nastale ove fotografije.Tamo se sa osobljem mozete dogovoriti oko datuma i termina organizovanja proslave.Takodje ukoliko sve to zelite zabeleziti kamerom ili slikom potrazite Milana iz Foto Video M studia  koji ce vam u tome pomoci.
Meni su pomogli i ovaj dan druzenja u hotelu ostao je zabelezen na fotografijama a one su jedne od onih stvari koje ostaju iza nas...

HOTEL HELVECIA 1/3

Znate li za onu cuvenu recenicu iz crtaca o Peri Detlicu  : I svega ovoga ne bi  bilo da je Pera  otisao pravo u policiju. ? E pa ja prosle nedelje pravo s posla nisam otisla ni u policiju a ni kuci vec sasvim slucajno do drugarice koja se zaposlila u novootvorenom  hotelu Helvecia.Cim sam krocila u luksuzno predvorje ovog romanticnog hotela prva pomisao koja mi se tada javila je bila da bih jako zelela slikati se u njemu.Od samog pocetka mog blogovanja  imala sam problema sa izborom lokacija i vremenskim nepogodama - te kisa,te sneg,te magla.Pa se u kadru vide nezvani gosti - prolaznici , automobili , neadekvatne ograde.. .Taj sumorni,kisni dan , a pre ulaska  u Resavsku 11, nije nagovestavao nista lepo i ni na kraj pameti mi nije bilo da cu tu naci  lokaciju za svoj naredni post.Predlozila sam svoju zamisao ljubaznom osoblju Helvecie a oni mi ne samo odobrili slikanje u istom vec me upoznali i sa sjajnim mladim fotografom Milanom iz Foto Video M studia.Vec sutradan je Milance doneo svoju foto opremu i  napravili smo fotografije koje cete videti u naredna tri posta.Sve u svemu,  slucajna poseta drugarici donela mi je 3 u 1 . Ali ovoga puta ne mislim na instant kafu vec na :  divnu lokaciju , profi aparat i umece profesionalca iza objektiva.

ROZLE

Jos jedna izvedena rec koja je svoje mesto nasla u mom i u mnogim drugim recnicima.Isprva iz sale a onda se tako odomacila i potpuno potisnula njenu koren-rec roze.Zapravo i ne pamtim kada sam tu istu rec roze poslednji put upotrebila a bogami i obukla.Mozda zato sto nam je svima preko glave ono cuveno - plavo za decake,roze za devojcice.Današnja podela na boju za dečake i devojčice počela je da dominira tek početkom 80-ih godina prošlog veka. Podela je počela da se primenjuje kada je marketing bio u svom začetku. Ljudima je izuzetno bilo važno da budu normalni kada je pol u pitanju, a prodavcima je vrlo lako da vas ubede da kupite nešto što će vas učiniti normalnim.A znate li sta psiholozi kazu o uticaju boja na ljude koji ih nose kao i na utisak koji ostavljaju odredjene boje na okolinu? Kazu da roze boju preferiraju izuzetno romanticne i nezne osobe. Oni zude za ljubavlju i mazenjem. Povremeno deluju neodgovorno, infantilno ili lakosmisleno i nesmotreno. Odgovornost, krivicu ili zivotni teret obicno prenose na svoju okolinu. U osnovi svoje prirode, oni zaista jesu lakomisleni, posesivni, nezreli i sentimentalni sa jedne strane, a preosetljivi sa druge. Ukoliko pri izboru boje naginju ka jarko roze tonovima -- to ukazuje da vole da se pokazuju, koketiraju i zabavljaju, narocito u drustvu suprotnog pola. Roze boja korespondira sa astroloskim znakom Vage i Riba.

BABA MARTA

Kada sredinom marta,u vreme kada se najmanje ocekuje,sve zabeli pod sneznim pokrivacem,prva pomisao koja protutnji kroz glavu jeste da se Baba Marta ponovo nesto naljutila.Legenda kaze da se ona prvi put razgnevila kada joj je rimski kralj Numa Pompilije oduzeo mesto prve dame u kalendaru,dodavsi ispred nje jos dva meseca.Od tada je ta uvredjena starica postala vrlo cudljiva.Koliko god znao da bude neprijatan,njen bes i nije tako neopravdan.Pema narodnom verovanju,Baba Marta je olicenje proleca,ponovnog radjanja,novih zamisli i , kao najvaznije,neophodnosti sklada u prirodi i zivotu ljudi.Kad toga nema,ona na zemlju,kao neka zabrinuta baka,posalje sneg da opomene unuke kako treba da pripaze na ponasanje.

Hoce li Baba Marta uspeti zaista da posalje poruku onima kojima treba,onima koji su odgovorni za nase zivote,onima koji nam kroje sudbinu i ne dozvoljavaju da zivimo kao sav ostali svet .Hoce li stici njena opomena do njih ili ce se samo odbiti o blindirana stakla crnih limuzina u kojima su skriveni? Ali avaj,oni ionako ne osete ni trunku ove hladnoce niti shvataju poruku gnevne Baba Marte,jer od mercedesa preko crvene coje do klimatizovanih i toplih prostorija ne da se osetiti jad i beda gladnih i promrzlih.A da me ne bi sada jos i optuzili za potpirivanje socijalnog nemira pustam ovaj modni post u etar...

ZA SADA BEZ DOBROG NASLOVA

Posto sam se u prethodnih nekoliko postova posteno raspisala ovoga puta osim asocijacije na zadatu temu nisam uspela danasnjoj kombinaciji ni naslov da nadenem.Kako covek za sve u zivotu treba imati inspiraciju tako i za ovakve stvari,bolje je onda kada je vec nema ( inspiracije ) ne pisati nista nego pisati tek da bi se nesto nazvrljalo.Ukoliko je ikako moguce neka ova vedra zelena razbije sumorne vremenske prilike koje ovih dana vrebaju napolju...

VESELE SEDAMDESETE

Ne, necu vas ovim postom podsecati na istoimenu seriju koja se prikazivala krajem proslog i pocetkom ovog milenijuma i docaravala zivot tinejdzera iz predgradja jer znam mnoge oko sebe koji bas i nemaju zeludac za vodnjikave americke serije i zivot njihovih srednjoskolaca koji nimalo ne lici na zivot nasih,opterecenih pukim prezivljavanjem i zivotom u tranziciji.A mislim i da mnogima , pored ove serije , Eston Kucer i Mila Kunis izlaze iz frizidera svaki put kada osete napad gladi, pa sto je mnogo - mnogo je.Mene je danasnji outfit  asocirao na divne sedamdesete u bivsoj Jugi.Jeste da sam se ja rodila krajem te dekade i ne mogu , koliko god vracala film unazad , upamtiti sve blagodeti istih , ali ono sto sam slusala od starijih , zvuci bezmalo kao obecana zemlja.Živelo se u materijalnom blagostanju, ali mislim da nije to određivalo “zlatni” pridev. Pre će to biti, sigurnost, mir i odsustvo “kolektivnog stresa”. Naši su gradovi bili na samom vrhu svetske liste po bezbednosti. Roditelji nisu brinuli da li će imati novca za školovanje dece koje je za sve, bez izuzetka, bilo besplatno. Niko, pa ni penzioneri nisu strahovali da li će imati novca za lečenje, koje je takođe bilo besplatno za sve. Radno mesto je bilo sigurno do penzije. Niko se nije plašio da će zbog izgubljenog posla ostati na ulici usled nemogućnosti da otplati kredit.
Bilo je naravno mnogo bogatijih zemalja od naše, ali ne i onih gde se tako živelo spokojno i gde su gotovo svi bili u istom rangu – srednje klase.Jugosloveni su oduvek voleli da prate modu, a sedamdesetih im je ta “pratnja” olakšana putovanjima u Trst. Nasi roditelji se sa nostalgijom  sećaju pijace Ponte Roso, noćnih vozova preko Sežane, farmerki i šuškavaca, carinika i dovitljivosti pri skrivanju švercovane robe...

DZABA STE KRECILI

Iako sam naslov ovog bloga upucuje na molerske radove, mislim da se ova recenica s punim pravom moze uputiti ( naravno da su jos uvek medju zivima ) gospodji Klari Cetkin i njenim istomisljenicama.Ne,nisam ja antifeministikinja ali poslednjih godina se vrlo cesto pitam za sta su se to zene 1908 god. izborile u Cikagu i sta mi to slavimo na danasnji dan?Jednakost medju polovina? Ne bih rekla.Mi nismo jednake sa muskarcima,niti cemo ikada biti niti treba da budemo.Razlika je u jednoj jedinoj stvari - mi radjamo,oni ne ( osim ako niste Svarceneger ).Izborile su se za radna mesta,krace radno vreme,bolje plate?Umesto kraceg radnog vremena , zene su dobile duze , jer su ih nakon posla cekale obaveze u kuci i oko dece.Muskarci na zene vise nisu gledali kao na slabiji pol i u skladu sa tim  se i ponasali.I dalje je 3/4  nepismenih zenskog pola.Mozda su mnoge zene i pocele da zaradjuju vise, udaljile se od sporeta alisu i izgubile  onu iskonsku zenstvenost i postale ratoborne.Ne krivim ih,nekada sam i sama takva,zivot nas je takvim napravio.Ali kakve god mi igracice bile u ovom surovom muskom svetu i koliko god snazno okretale tockove kapitalizma - zene smo.Ne , ne treba nam kupovati karanfile na ovaj dan ( sada ce me prezreti cvecari jer zarade toga dana koliko i za celu godinu )  i izgovarati one kurtoazne reci srecan osmi mart jer sve sto se cini reda radi nije pravo. .Nazalost  ,to jedna od retkih prilika kada se ženi poklanja pažnja i to sa podsmehom, ženi se izruguju svesno ili ne: kupovinom kuvara, pegli, i sličnih „potrepština“, stavljajući joj tako jasno do znanja na koji način brinu o njoj i gde je njeno mesto zapravo (u kući i za šporetom). Govore nam: „Danas si lepa, uspešna, pametna i volim te.“ Sutra nam ne otvore vrata i ne pomognu da skinemo kaput. Mozda sam danas hejterski raspolozena ali ne zamerite -  htela sam da podelim sa vama ove misli.A sada odoh po mog Vucka u vrtic,sigurno me ceka neki osmomartovski crtez sa naslovom Mojoj mami...

JOS JEDNA CIGLA U ZIDU

Mozda je moj svet asocijacija nekome cudan ali mene boja cigle koja dominira ovim postom uvek podseti na fenomenalnu pesmu Pink Floyd-a Another brick in the wall.Prica portretise antiheroja Pinka,koga drustvo terorise od najranije mladosti.Oca je izgubio veoma rano a  zastitnicki nastrojena majka ga je previse emocionalno gusila ,tiranski ucitelj ga je maltretirao u skoli a kasnije u zivotu zena varala. Pink se povlaci u svoj svet fantazije ,gradi izmisljeni zid izmedju njega i ostatka sveta,kao alegoriju za njegovu emocionalnu udaljenost kojom se stiti od ostalih ljudi.Svako lose iskustvo u njegovom zivotu dodaje"jos jednu ciglu u zidu" (engl. another brick in the wall).
Album The Wall izdat je 1979.godine i ukljucen je u knjigu „1001 album који треба да преслушаш пре него што умреш“.Тokom The Wall turneje za vreme svake pesme u I polovini koncerta  radnici su gradili ogroman zid od belih kartonskih cigli,koji bi na kraju prekrio celu binu.U II polovini koncerta grupa bi izvodila pesme cak i iza zida . Na kraju koncerta ceo zid bi se srusio.

Deset godina kasnije u Evropi ce se rusiti jos jedan,ovoga puta pravi zid - berlinski.

I ovo nase blogovanje , na neki svoj ,imaginaran nacin,  rusi zidove medju ljudima.Medju nama nema granica niti podela - jesmo li u EU ili nismo,jesmo li na Starom ili Novom kontinentu,jesmo li na Istoku ili Zapadu...Sve nas spaja ljubav prema modi,fotografiji,lepoti zivljenja...Kada bi ceo svet bio ujedinjen kao mi-ponosne zatocenice sopstvenih blogova,gde bi nam bio kraj...

KAO KAKAO

Mene ova kakao boja iz danasnjeg posta uvek podseti na pesmu Kao kakao.
Ja sam kao frajer , ti si kao dama...ovako pocinje jedan od najvecih hitova jugoslovenske rock scene i slavnog makedonskog sastava  Leb i sol.Osnovani davne 1976, cak 2 godine pre mog rodjenja, jedan od znacajnijih nastupa imaju 1977 god. kao predgrupa Bijelog dugmeta  na cuvenom koncertu kod Hajdučke česme. Deveti studijski album pod nazivom Kao kakao izlazi 1987. godine, u izdanju diskografske kuce Jugoton.Mozda niste znali ali na tom albumu se pojavljuju Dragana Šarić (alijas Bebi Dol), Ana Kostovska i Ronnie Wathen, koji je svirao irske gajde. Tekstove su pisali Vlatko i Goran Stefanovski. Te divne 80 -te zaista se s pravom mogu nazvati zlatno doba jugoslovenskog rocka .

IZMEDJU DVA SVETSKA RATA

Jedna od mojih najvecih inspiracija u oblacenju je svakako period s kraja 19. i pocetka 20.veka kao i period izmedju dva svetska rata.Naravno da je potpuno nemoguce preslikati izgled tadasnjih zena jer zivimo u sasvim nekom drugom vremenu ali se uvek trudim da unesem poneke elemente tadasnje mode.Period izmedju dva svetska rata (smatra se za Zlatno doba francuske mode),je period jedne od velikih promena i reforme u modi. Kočije su zamenjene automobilom, prinčevi i princeze „izgubili“su krune, a haute couture (visoka moda) je pronašao nove klijente medju glumcima, američkim naslednicima i ženama i ćerkama bogatih industrijalaca. Ubrzo nakon I Svetskog rata, došlo je do radikalne promene u modi. Dotadašnje frizure zamenjene su kratko ošišanim, dugačke haljine zamenjene su onim dužine do kolena. Korseti su napušteni i žene su pocele spajati lepo i udobno vodeci se pri tom lajtmotivom zenstvenosti.