Deca cveća

Iako moj današnji izgled stilski  ne podseća na čuveni hipi pokret i njen najveći produkt -decu cveća , neka barem moj cvetni dezen bude svojevrsna oda toj jedinstvenoj revoluciji mladih. Dugokosi momci i devojke davnih šezdesetih i sedamdesetih pokušavali su da promene svet na bolje, veovali su u univerzalni mir i ljubav, povratak čoveka prirodi, i iznad svega borili se za prekid krvavog rata u Vijetnamu.
Vozili su svoje šarene autobuse i kombije, iscrtane cvećem i pisevima, ložili velike vatre oko kojih su sedeli, pevali uz akustične gitare, ili goli igrali.
Verovali su da čovek ne treba da se stidi sebe takvog kakav jeste, da je predivan i da treba da živi u skladu sa prirodom. Borili su se za seksualne slobode, pravo glasa, prava mladih, prava životinja, protiv gladi, rata, tlačenja..
Poširivali su vidike uz lsd i razne druge opijate, verovali u slobodu, znali da je život jedan..I bili su srećni.
Danas na njih možda gledamo kao na gomilu narkomana, deluju pomalo smešno kada ih vidimo, i čudimo se onima koji još uvek veruju da možemo promeniti svet. Deluju kao osilni ostatak jednog nepovratno prošlog vremena..
Ali to vreme je ipak bilo zdravije i lepše. Imali su svoje ideale koje su sledili i u koje su verovali. Imali su jedan Woodstock, Hendriksa, Dorse i Morisona, Dženis Džoplin, Smoke on the wather, dugu kosu koju su nosili sa ponosom, čistije reke, poljane, nebo, svoje zvezde, i jedni druge.
U glas su pevali Dust in the wind, u šta su se na kraju i pretvorili...

Sve je novo...osim boje jorgovana

Jednostavno nisam mogla. Bilo je i previse dokolice,uzalud protracenog vremena ali onog pravog,kreativnog ispunjenog stvarima koje volite da radite i u kojima se osecate korisno nije bilo. Ispunila sam i obecanje dato sebi da se necu vratiti blogovanju sve dok ne budem nasla kakav valjan posao. Ne,nisam od onih razmazenih izbiracica koje traze dlaku u jajetu i nijedan im posao ne odgovara ali sam ipak neko ko pre svega zeli da se oseca dobro na svom poslu i neko ko kroz svoj rad moze da iskoristi barem 80% sopstvenih mogucnosti. Jedan od losijih perioda je iza mene,jer jedna muka nikada ne ide sama pa kada se spoji nedostatak posla i bolest covek neminovno klone duhom.
Ali od danas je sve novo - novo radno mesto,nove ideje,nov pogled na zivot...novi post...